Монографија „Суви До“.

Монографија „Суви До“, аутора Душана Поповића у ужем смислу бави се историјом Сувог Дола и у ширем контексту територијом Старе Рашке. У монографији је обрађен период од словенског насељавања до краја Другог светског рата.

Насељавањем Срба на ове просторе, територија данашњег Сувог Дола нашла се у центру српске средњовековне државе Рашке, а нешто касније и у средишту српског царства под царем Душаном. Из тог периода Немањића, релативно близу Сувог Дола, биле су смештене престонице српских владара, од којих се истичу: Достиника (код Сјенице), Градац, Д`лго Поље (Дуга Пољана) и Драгојловиће.

Након Косовске битке 1389. године, Суви До ће се наћи у области Бранковића, а од 1455. године у Османском царству. У Великој сеоби Срба 1690. године скоро целокупно становништво одселиће се из Сувог Дола, и то ће у време Суводолске битке 1809. године бити завршен процес. Након тога, Суви До ће почети да насељавају поједина православна, а нешто касније и муслиманска братства из Црне Горе и Херцеговине. Као граница између Скадарског и Босанског пашалука, Суви До ће након Другог српског устанка, 1815–1817. године, бити на удару присталица султана Махмуда II и његових противника. У бурним временима Раоничке буне 1903–1907. и Балканских ратова 1912. и 1913. године, поједини Суводолци активно ће узети учешћа у тадашњим друштвено-политичким збивањима.

Први светски рат (1915–1918), донеће у Сувом Долу нова страдања, па ће овај простор остати полунапуштен. Након завршетка Првог светског рата, наступиће двадесеттрогодишњи период мира у Краљевини Југославији, али ће и тада мир нарушавати активности одметника који су се кретали по територијама Краљевине Југославије и Албаније и међустраначка трвења.

Најопширније, а уједно и најтрагичније поглавље односи се на Други светски рат. Почетком Другог светског рата и окупацијом Штавичког среза, Суви До ће се наћи у оквиру  италијанског протектората „Велике Албаније“. Ратна дешавања и окупација Штавичког среза имаће за резултат етничко чишћење српског становништва са тих простора. У оквирима „Велике Албаније“ Суви До ће бити до 1944. године, након чега ће се наћи у границама Федеративне Народне Републике Југославије.